Page 84 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje

Мене је ислеђивао наставник физичког Мил-
ован из Блаца. На првом часу он стаде грдити Ми-
ливоја Костура зато што носи крстић око врата:
– Шта ти је то?
Миливоје ћути. Почнем да се свађам с наставни-
ком и завршим у зборници. У ходнику барбатовачке
школе Милован ме грубо ухвати за руку и запрети:
– И, пешке иду у Јерусалим, кажеш, а, Евр-
опљани?
– Пешке! – одговорих пун снаге.
– Е, јесу будале! – одгурну ме снажно од себе.
Истрчао сам из школе, сакрио се од света и ду-
го, дуго плакао.

П. С. После читања Топлих суза јавила ми се
унука свештеника Илије Симића, која живи у Кру-
шевцу. Она је желела да своме деди обнови спо-
меник. Отпутовала је у Барбатовац са мојим оцем
и једним каменоресцом из Каменара. Отац је по-
казао место у порти где је закопао порушени над-
гробни споменик свог претходника на барбатова-
чкој парохији. Откопане делове споменика преузео
је каменорезац да би их у својој радионици об-
новио. Ускоро је реконструисани споменик вра-
ћен, после више од пола века, на гроб оца Илије.
Свештеник барбатовачки и мој отац освештали су
споменик. Била је рана јесен. Унука свештеника
Илије са својом породицом стајала је са упаљеним
свећама крај гроба свога деде, пред Црквом Светих
цара Константина и царице Јелене.

33