Page 93 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje

– Погрешисмо пре рата што тражисмо да
се протерате кући. Требају нам беле избеглице.
Наш покрет на вама жели да покаже колико смо
ми црвени велики и племенити.
Комунисти подигоше праведном Русу и над-
гробни споменик с петокраком.
Антоније никада не дође на гроб свога дје-
душке.
– Клопка је то за нас, велика! − говорио је
његов отац.
Млади Барбатовчанин, руског порекла,
живео је у Европи до своје двадесете године. Та-
да сагледа пролазност света и посвети се подви-
жничком животу. Узор му постаде Свети Антоније
Велики. Следујући његов подвиг, отпутова у пус-
тињу, на обалу Црвеног мора, где је велики Ми-
сирац из трећег века као затворник провео два-
десет година не дружећи се ни са ким, осим с
Богом, у непрестаној молитви, размишљању и со-
зерцању.
Антоније из Горњег Барбатовца, после земљо-
треса на Копаонику, посла благослов за обнову
Храма Светих цара Константина и царице Јелене уз
молбу да се у цркви на проскомидији непрестано
помиње његов деда. У писму је пророчки пред-
сказивао да ће комунизам пасти и у Србији. Молио
је да тада Топличанину који ће на челу побуњеног
народа срушити црвену пошаст предамо свилену
торбицу са земљом и сољу.
У Византији је приликом крунисања царева у
Светој Софији патријарх стављао круну на главу
владару, а у руке му предавао свилену торбу ис-
пуњену земљом са гроба еда би се и цареви сећали
смрти, избегавали сваку гордост и били смирени.

42