Page 89 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje

12

Од 3. октобра до 3. новембра налазио сам се у
кули и лечио ране. Потера је било великих за мном.
Нарочито су ме тражили бивши четници. Њима је
жеља да ја погинем те да се они спасу одговорности
пред српским судом за почињена зла и крађе којима
сам ја све податке похватао.

(Из дневника Косте Војиновића, 3. новембар, 1917)

Патрологију сам положио код владике Атанасија
(Јевтића) 1991. године. Од тада, сваке године на Све-
тог Стевана усним исти сан.
Свештеници барбатовачки: Димитрије, Илија,
отац и ја, пловећи по Сузарнику, служимо Свету
Литургију на великој лађи препуној народа из Пе-
тине, Дворана, Пољака, Ловаца... Велики српски
сабор, после заветног ослобођења Косова 1912. го-
дине, укрцао се на брод спасења. Препотопске сузе
– петовековног ропства су пресахле, а вода и Турци
се повлаче. Света земља се од мора још не на-
зире. Крма је окренута од старог ка новом Риму.
Изнад ње великим словима стоји исписано Српска
држава.
Насред лађе, уместо куполе храма, разгранао
се стари тамариск. У његовој хладовини се приче-
шћујемо, а као нафору једемо ману, небески хлеб.
Уместо причасног, чита се дневник Косте Војино-
вића.
На крају сна вода се полако повлачи и ми годи-
не 2012. излазимо из лађе у Барбатовцу и љубимо
Свету земљу у порти, прво острвце у Топличком мо-
ру. Потоп попушта.

38