Page 94 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje

Антоније је молио да у торбицу за владара до-
дамо и мало земље с гроба оца Илије Симића, уби-
јеног барбатовачког пароха, и делић његовог пору-
шеног надгробног споменика.
– Господе, подај ми сећање на Црвено и Мр-
тво море – нека изговори први српски антикомуни-
стички владар у својој заклетви пред народом.
Своје писмо Антоније из Горњег Барбатов-
ца завршио је још једном молбом: „У Светој
земљи мог покојног детињства припремите ми
вечну кућу крај мога праведног дједушке, а на гро-
бни споменик положите нам епитаф из службе
преподобног Антонија Великог.
На хвалитех стихири
На небо текушчују возшед колесницу
чудне добродјетељеј,
достигал јеси крајеградије пошченијем,
из пустињи обходја
Горњаго Јерусалима прекраснаја (...)
славословије великое,
и отпуст.

П. С.
Да си Удружењац, никада ти писао не бих.”

Удружење српског православног свештенства
Епархије нишке окупљало је и већину топличких
попова. У његовом статуту било је више светих ме-
ста, запамтио сам једно: „3адатак Удружења је очу-
вање свих тековина народноослободилачке борбе.”
Духовенство из ове провладине организације по
црвеном типику имало је своје хијерархијско место у
Социјалистичком савезу радног народа Србије (ССР-
НС), општинској конференцији, тик уз Удружење
ловачких организација. Народ их прозва црвени по-
пови.
43