Page 121 - Iz istorije Crkve svetog Arhangela u Velikom Šiljegovcu

дној седници поверенства 1954. године изашао са
предлогом да се подигне парохијски дом. Њему је
пошло за руком да убеди чланове црквеног одбора
( Устав Српске православне цркве је 1931. године,
по узору на Карловачку митрополију, установио
црквене одборе или поверенства. Црквени
одборници требали су бити бирани од стране свих
парохијана на слободним изборима. Овај начин
њиховог избора никада није заживео, ни пре рата, а
о ратним и поратним данима и да не говоримо.
Зато је Српска црква 1947. године донела један
амандман, који је на снази до наших дана, да
црквене одборнике, њих од шест до дванаест, има
право парохијски свештеник предлагати Епархији
на постављење од шест година, п.п. ), па је одмах
донета одлука да се приступи припремним радо-
вима. Одлука о овоме у препису послата је Епар-
хијском управном одбору у Ниш ради одобрења
овога подухвата. Епархијски управни одбор, не
само што је одобрио ово дело, него је и похвалио
иницијаторе и пожелео им снагу и истрајност како
би напори били крунисани успехом. Но радост
свештеника Вучковића била је кратког века. На
следећој седници поверенства дошло је до изне-
надног окрета црквених одборника по питању
зидања дома. Једногласно су изјавили да од тога
ништа не може да буде. Разлог: боје се прогона од
стране власти, па су саветовали свештеника да се и
он окане та ''ћорава и ризична посла''.
Но Вучковић није клонуо. Био је упоран и
истрајан до краја. Ступио је у неравноправну
борбу, јер с једне стране он је био сам а с друге
поверенство и без мало сав народ. Срећна је
околност била та што је имао јаку подршку у

123