Page 123 - Iz istorije Crkve svetog Arhangela u Velikom Šiljegovcu

Ово треће поверенство на челу којега је био
председник Душан Бркић није ометало посао, али
је било сасвим неактивно. Њихова тактика и план
је био да Вучковића на овом послу оставе самог и
приморају га на повлачење без икаквог притиска са
своје стране. Такво су држање имали од дана кад је
почео са прикупљањем и довлачењем материјала,
па до зидања дома 1957. године. Ништа их се није
тицало, ништа нису предузимали. Међутим, прику-
пљање и довлачење материјала на плац ни мало
није била лака ствар, тим пре што се огромна
већина парохијана противила овоме. Но и поред
овакве ситуације, Вучковић није губио наду у
успех. Почео је рад са оно мало пријатеља који су
му били наклоњени. Једне је умолио за превоз
црепа са ђуниске железничке станице, друге за
угаљ из Доњег Адровца, треће за циглу из Руника,
тако је посао кренуо. Материјал на плацу је растао,
а тиме и одупирање парохијана опадало. И највећи
скептици, који су држали за немогуће остварење
овог подухвата сад су променили мишљење.
Вучковић, пак, осетивши промену расположења
обраћао се с молбом за превоз материјала свима
редом. Неки, већина њих, одбијали су, други су
полазили колима и ''миц по миц'' у првој половини
1957. године са превлачењем материјала је
завршено. Исте године погођени су мајстори и
почетком маја почели су са радом, на жалост и
разочарење многих противника. Радови су се
одвијали несметано, зграда је расла и за месец и по
дана била је готова. Разуме се, у то ''готова'' под-
разумева се само: озидана и покривена зграда.
Поред овога била су још и три одељења омал-
терисана и улазне степенице направљене.

125