Page 124 - Iz istorije Crkve svetog Arhangela u Velikom Šiljegovcu

Године 1959. три одељења су патосана и на
целом горњем спрату постављен тишљерај, који је
радио Душан Бркић, председник поверенства, за
суму од 30.000 динара, овде се подразумева само
рука, а неколико кубика дасака добивено је од црк-
вених липа, посечених и оструганих у току 1957.
године. Докупљено је само пола кубика чамових
дасака. И тако, чим, је дом постао усељив свеш-
теник Вучковић је са породицом и стварима
прешао у њега. То је било у пролеће 1959. године.
Треба нарочито подвући то: да се опш-
тинска власт не само није противила подизању
парохијског дома него је гледала благонаклоно на
то. Ондашњи општински секретар Бора Ружић,
разуме се партијац, у разговору са Вучковићем по
овом питању, рекао је: ''Ако не можемо да помо-
гнемо да бранимо нећемо. Ако се направи дом биће
један стан више и тиме стамбено питање свеш-
теника решено за свагда. А и ми ћемо имати један
стан више из кога ће се иселити свештеник''. И не
само то. Тај Бора је, шта више, он лично, превукао
једна кола камена за парохијски дом из Мале Реке.
Натоварио је пуна кола, цео кубик. Онима који су
били дошли пре њега, а утоварили сасвим помало,
ни пола кубика, ништа није рекао. Међутим, на
њихову примедбу да је много натоварио, а пут је
лош, одговорио је: ''Ја добро познајем моја кола и
краве, а за инат нисам пошао него да учиним
човеку услугу''. На то су се ови само згледали па
пришли гомили и натоварили скоро исто као он.
Уосталом, ни камена није више било, па је
превлачење отуда било завршено.

126