Page 120 - Iz istorije Crkve svetog Arhangela u Velikom Šiljegovcu

духовни суд издао распис о вођењу Летописа 28.
децембра 1899. године, СБр. 3738 и да је исти
штампан у службеном листу Глас, у броју 3 за
1900. годину. Свештеници се имају по њему тачно
управљати. Из седнице дух. суда, СБр. 4514, 27.
маја 1908. године у Нишу (Глас епархије нишке,
година 4, број 14, Ниш, 15. августа 1908. године,
страна 431). Многи од ових Летописа страдали су
за време Првог светског рата у доба бугаризације
нишке епархије.
Летопис цркве светог Архангела Гаврила у
Великом Шиљеговцу, који је сачуван до наших
дана, почео је писати октобра 1962. године
свештеник Ђорђе Вучковић. Он је био парох
великошиљеговачки тридесет три године. Феб-
руара 1947. године ступио је на ову парохију, а у
пензију је отишао 15. новембра 1979. године. Као
пензионер живео је у својој кући у Читлику.
Сахрањен је на читлучком гробљу. Пре њега
великошиљеговачки пароси били су свеш-
теномученици Јовановићи−Аврам и његов син
Божидар, оца су погубили Бугари 1917. године, а
сина комунисти 1944. године. Свештеничку кућу
Јовановића у центру Великог Шиљеговца кому-
нисти су по доласку на власт, најпре, опљачкали, а
породичну библиотеку са архивом запалили у
дворишту. Убрзо је сва имовина, више хектара
најлепших ораница у селу, са кућом одузета
свештеничкој породици, која је овде живела више
од пола века. Свештеник Ђорђе Вучковић није
имао црквену кућу – парохијски дом у Великом
Шиљеговцу да у њој станује са супругом и троје
деце. На почетку своје службе у овом селу био је
подстанар, а онда је: ''свештеник Вучковић на је-

122