Page 34 - Iz istorije Crkve svetog Arhangela u Velikom Šiljegovcu

поп Милоје Јовановић парок зебички''. Милојев син
Петар Јовановић био је свештеник. Њега је
рукоположио митрополит Петар Јовановић, 22.
августа 1854. године за ђакона, а три дана касније,
25. августа за презвитера, у придворном Храму
светог Симеона Мироточивог у Београду.
Службовао је као капелан код свога оца, а потом
као парох мајдевски. Он је 5. фебруара 1867.
године организовао освећење Цркве свете Петке у
Мајдеву. Имао је обичај да оставља кратке записе
на богослужбеним књигама, који се и данас могу
наћи у мајдевској цркви. Тако је у једном од њих
забележио да су му у истој години умрле супруга
''попадија Станојка 27. фебруара 1871.'' и мајка
''Ивана удова Милоја Зебичког 22. новембра 1871.
године''. Обшчински дом код каоничке Цркве
светог Арханђела био је седиште прве школе за
овај део света. ''У овом Окруженију ни једне школе
нема начињене и не суштествује осим што се једна
у Свет. Аранђелу налази, која кад-кад суштествује,
а кад-кад престаје, као што ће се из приложеног
овде списка увидети моћи'' ( Архив Србије, МПС,
I,3, 1842, Списак школа и учитеља вароши
Крушевац). При школи светоарханђелској, близу
села Каоника, учитељ је Стеван Поповић, стар
тридесет седам година, и има три ђака.
''Храм светог Аранђела, близу Каоника,
начињен помоћу народа Среза Бугар Моравског'',
евидентиран је од стране протопрезвитера
крушевачког Милована Протића у Пописима
цркава и манастира у Окружју крушевачком из
1836. и 1837. године (Расински анали, број 3,
Крушевац, 2005, стр. 273 и 279). ''Налази се изван
села на брду доста високом... није најбоље око

36