Page 36 - Iz istorije Crkve svetog Arhangela u Velikom Šiljegovcu

Настоiа: Храму Свти Архгела Гаврила у Каник Г:
Сав: Петро: Архм: Романски и Кн: Илиiа Павич и
Гли: Стаменк: Трговц 1842 Eudit Josephus hornung
Pestini 1842'' ( При благоверном кнезу Александру
Георгија Черног, при настојатељу Храма светог
Архангела у Канику господину Сави Петровићу,
архимандриту романском, и кнезу Илији Павићу, и
Гли: Стаменк: трговцу 1842. године Изради ово
звоно мајстор,п.п., Eudit Josephus hornung Pestini
1842). Свештеник Ђорђе Вучковић, парох велико-
шиљеговачки, у Летопису Цркве светог Архангела
Гаврила у Великом Шиљеговцу, стр. 14, пише да је
ово звоно било: ''окачено о стубу једног великог
бреста одмах поред цркве... читавих 40 година ово
је звоно тако служило, односно до подизања
звонаре 1891. године. Следеће, 1892. године
купљено је још једно мало веће звоно''.
Изградња Храма у Великом Шиљеговцу
остала је упамћена у народу. Тако је Сретен Динић,
забележио: ''Кад је грађена црква велико-
шиљеговачка 1843. године мајстор из Прилепа,
који је још није ни почео био да зида, донео је био
парче негашена креча из села Бољевца, више
Рибарске Бање, за пробу и као неки предавач бацио
га пред сакупљени народ и сунуо на њега воду.
Народ се згрануо од чуда кад је видео како парче
камена сагорева од воде, пуца и распада се, јер
дотле није знао ни за какву употребу креча. Кад је
Цркву почео да кречи мајстор, сељаци су га
питали: '' Да ли то радиш да боље држи топлоту''.
Дуго година после тога само се црква видела бела
од креча у селу и ниједна зграда више. И, тек,
1865. године када је школа подизана у селу први је
председник општине окречио своју кућу од

38