Page 37 - Iz istorije Crkve svetog Arhangela u Velikom Šiljegovcu

заосталог школског креча. Данас нема ни једне
куће у селу која се, бар, једном годишње не кречи''
(Сретен Динић, Десет година рада велико-
шиљеговачке Земљорадничке задруге, Београд,
1911, стр.45). Из Динићеве белешке о грађењу
Храма види се и благо одступање од историјских
чињеница које је својствено народном предању.
Наиме, иако је прошло само нешто више од пола
века од обнове Храма, већ, година градње и место
живљења мајстора одступају од реалности ( Храм
није грађен 1843. године, већ, 1844 – 1846; мајстор
није био из Прилепа него из Охрида). И прота
Аврам Јовановић (1843-1917), парох велико-
шиљеговачки, некритички усваја народно предање
када 1907. године, по наредби епископа нишког
Никанора Ружичића, на јужној фасади Храма
поставља Спомен плочу: '' Црква велико-
шиљеговачка Храм светог Архангела Михаила
сазидана трошком парохијана 1843. године
освећена митрополитом Петром 1844. године
натпис подиже протопоп Аврам Јовановић 1907. г.''
Архивска грађа, која говори о обнови Храма светог
Архангела и његовом освећењу, указује да је Храм
освештан на Благовести, 25. марта 1846. године, и
није '' освећен митрополитом Петром''. Намесник
бугар-моравски Стојан Поповић пише, 21.
фебруара 1846. године, у Житковцу: ''Високо-
пречесњејша Консисторије Митрополије Кња-
жевства Србског Епархије Београдске, У смот-
ренију св. Антиминса послатог његовом Г.
Протојереја Јосифа Поповића, у Крушевцу, за
церкву Св. Архангела у Срезу Бугар Моравску, за
божествену службу пошто до сада приспео није,
желећи народ уз овај частни пост Причастити се из

39