Page 20 - Zaboravljeni Prota

штеници, па чак и владике зађу по народу на
проповед, ради појачања сигурности живота и
имања! Тако је стање унутра. А споља бољше-
визам куца на врата наше Отаџбине, на којој још
зјапе ратне ране неизлечене, куца и прети, да
нам у међусобној борби прогута сву тековину!”
(Преглед цркве епархије нишке, II, бр. 3, Ниш,
март 1921, стр. 71)
Прота Милун Стојадиновић штампао је три
књиге Споменица са стазе живота. Прву књигу
је посветио својој супрузи Даринки, преминулој
године 1934. Другу књигу је исписао својим ра-
змишљањима на тему шта је време, о времену и
вечности, цркви, о животу, успеху... У њој је из-
вестио о прослави свог свештеничког јубилеја
1939. године у Крушевцу. Трећа књига: Српска
Голгота штампана је 1940, годину дана пред
протину смрт.
Другу књигу прота је започео насловом По-
рука с неба:
„Необичан, али не и чудан наслов. Необичан,
јер се ретко дешава, а није чудан, јер се стварно
дешава иако је то за нас необјашњиво. Позна-
вајући данашњи свет и његов менталитет, знам
да ће неко рећи: „Гле! Шта је ово сад, како може
бити порука с неба?” А ја кажем да може бити,
да је бивала, бива и биће. И баш те поруке с неба
дају нам инспирацију – надахнуће за наш живот
и рад на земљи. Ево примера:
1. Кад зора свиће, зар то није знак или
порука да настаје дан?
2. Кад се небо наоблачи и окупи грмљавина,
зар то није знак или порука, да ће бити киша?

20