Page 18 - Zaboravljeni Prota

титељ Сретен Динић, многи свештеници, протин
кум Влада Теокаровић, индустријалац из Пара-
ћина, и многи други.
Стари прота, годину дана касније, 1940.
године у Крушевцу штампа књигу Српска Гол-
гота ‒ споменица са стазе живота. Он се тако
одазива, како вели у предговору ове књиге, на
распис Светог архијерејског синода, којим се
апелује на свештенике – страдалнике из Првог
светског рата да своје сећање запишу како би се
„штампала једна Споменица која би у потпу-
ности очувала успомену на све националне и
црквене мученике.” „У том циљу ја сам послао
нешто мало материјала на употребу, али то је
недовољно, а све не би ни могло стати у општу
Споменицу. Зато сад износим у овој књизи шири
опис свега што сам лично преживео као одјек
ондашњега крика, нека чује ко треба да чује, и
нека зна ко треба да се поучи. Јер збиља, све је
онда било угрожено и срозано: и земља и имо-
вина и слобода и живот! Само наша част и наци-
онални понос остали су на висини.” Тако је у
овој књизи сачувано од заборава пешачење
проте Милуна и тројице његових колега свеште-
ника, у зиму 1916, уочи Нове године, у пратњи
бугарског стражара из Лесковца, преко Грде-
лице, Џепа, Сурдулице, Ћурковице, крај Вла-
синског језера, села Божице, Треклин, Земан у
бугарске логоре: Хасково, Горње Паничерово –
где су били годину и по дана и Ескиџумаја –
„прво нас стрпаше у једну основну школу, па
после у једну стару џамију пуну сваког ђубрета,
да смо морали сами износити балегу и чистити
патос, а после у неку бившу ткачницу. Но, сви

18