Page 16 - Zaboravljeni Prota

жује по богатијим кућама, па је тако био запо-
слен у кући књижевника Лазе Лазаревића. Био је
одличан ђак, па је касније радо бринуо о даро-
витим ђацима – као што је био његов братанац
Милан Стојадиновић, у српској историји запи-
сан као председник краљевске владе. Интере-
сантно је да је утицај стрица био видљив код
младог Милана Стојадиновића у његовом истра-
живачком раду, на припреми првих штампаних
радова, па је тако он у Веснику српске цркве,
(XXI, број 3, Београд 1910, стр. 218-226) објавио
рад: Правни положај судија епархијских црк-
вених судова. Будући председник краљевске
владе 1909. године, штампао је у Београду књи-
гу О регулисању парохија. У књизи Ни рат ни
пакт Милан Стојадиновић пише о својим школ-
ским данима: „За Краљеве награде које су се де-
лиле на дан Светога Саве буде једне године рас-
писана тема из Црквеног права: о материјалном
издржавању свештенства, које је онда живело у
врло бедном стању. Мој стриц, Милун Ј. Стоја-
диновић, био је протопрезвитер у Лесковцу. Код
њега сам пронашао доста материјала о томе пи-
тању, а у његовој кући сам видео како у ствари
живи српски парохијски свештеник. Да бих до-
био податке, особито о стању православног све-
штенства у Аустро-Угарској, путовао сам у
Сремске Карловце и у библиотеци српске Па-
тријаршије прегледао дотични материјал и раз-
говарао са неким познаваоцима тог питања. На
тај начин мој рад је био добро документиран да
сам добио Краљеву награду, што је било велико
одликовање за једног младог студента.” Награ-
ђени рад штампан је у часопису Архив за правне

16