Page 82 - Zaboravljeni Prota

венској и по вери хришћанској, а као легити-
мацију имам открит лист од ваше војне власти.”
Показах му објаву, мислећи да ће ме оставити
на миру. А он је истрже из моје руке, свирну у
пиштаљку и одмах однекуд дође војник с пу-
шком и бајонетом, коме рече: „Карај овога у ко-
менданството и ако само една крачка мрдне на
ванка тргни му куршум и фрли воф Вардар.”
Идосмо дуго поред Душановог моста уз Вардар
и дођосмо у једну кућу, где ме затворише. Ту
затекох још неколико виђених, но бедних Срба.
А моја породица ништа за ово не зна, но чека да
донесем хлеба!... Цео дан ту преседех, па увече
ме пустише с тим да се сваког дана јављам у ово
команданство ради неке контроле. Затим, после
неколико дана, одведоше ме стражарно код гра-
доначелника неког Златарова, који се беше сме-
стио у наше окружно начелство. Рекоше ми да
је то звер-човек и да је многе поубијао! Уђох у
канцеларију и у том тренутку напуних се духом.
Нисам се осећао робом, нити да долазим пред
џелата и крволока, него сам био пун унутрашње
слободе и спољног достојанства. Такво душевно
стање и жива реч, било је једино моје оружје. И
шта видех? И шта чух? И шта рекох? На столу
беше застрта зелена чоха, а поврх чохе лежаше
положена кама (без корица) дужа од пола метра
с позлаћеном држаљом, с обе стране оштра као
пламен. Он стајаше (а не сеђаше) поред стола. У
име поздрава, из учтивости, рекох му добар дан!
Он ћуташе. Затим ме поче испитивати и прети-
ти. Из уста само што му ватра не сева! Бејах
присебан и употребих сву своју речитост да га
стишам. Рекох му ко сам, одакле сам и откуд се

82