Page 80 - Zaboravljeni Prota

жена и деца у оном последњем углу Србије без
икакве заштите? Сматрао сам моје лично спаса-
вање за издајство према њима и остао сам с њи-
ма, па шта Бог да и мени и њима! Сачеках до-
лазак непријатеља у Призрен! Пре тог уласка
зачу се једна страшна експлозија, да су сва стак-
ла на прозорима собе прсла и сручила се низ ду-
вар на патос. Шта је то било нису ми могли та-
чно објаснити. А слика уласка је оваква: напред
је ишао један као неко теле велики јарац и вукао
бубањ за музику, а за јарцем коњица у два реда
с поцепаним заставама и са словом Ф на раме-
нима. Шта то слово значи, само вам се каже. За-
узеше одмах наше окружно начелство за коман-
ду, затим пошту, телеграф, итд., а војску разме-
стише по брду око вароши. Пешадију и топове
тада не спазих, но чух да је неки део од тих је-
диница обноћ дошао.
У очајном стању проведох месец дана у
Призрену. Најзад се јавих команданту, неком
Пејеву потпуковнику, и објасних му све своје
околности. Једва добих „открит лист” (објаву)
да могу „несметано” са породицом отићи у Ско-
пље, а затим даље кући у Лесковац. С огромним
тешкоћама, гледајући успут лешеве мртвих љу-
ди, коња и друге стоке, стигох у Урошевац, где
умало нисам погинуо и поред добијене објаве!
Ту сам видео да протераше у фургону, као неку
стоку, митрополита Нићифора и епископа Сер-
гија. Чух да су поведени из Приштине за Скоп-
ље. Жалосно је било видети, а тужно у срцу и
души осећати докле су дошли великодостојници
Српске цркве и то још од једноверника и тобо-
жње браће!...

80