У Завичајном музеју Жупе у Александровцу представљено је пето издање “Енциклопедије Крушевца”, капитално дело аутора мр Слободана Симоновића, истраживача, публицисте и библиотекара у пензији из Крушевца, у издању ове угледне установе

Пише: Живомир Миленковић

Ово је пето издање књиге која је настајала педесет година. Обухвата период од најстаријих времена до јула 2025. године и у њој је обрађено више од 4.500 појмова, на 950 страница А4 формата, са тежином од око 4 кг. Оно што плени у Енциклопедији је свеобухватност њеног садржаја – заступљене су области: историја, политика, привреда, култура, религија, књижевност, уметност, етнологија, спорт, географија, геологија, хидрогеологија … Текстуални садржај књиге илуструје више од 1.300 црно белих фотографија, географских карата, 134 колор прилога… Своје садржаје дало је око педесет сарадника, од Крушевца па до Трстеника, Александровца, Бруса, Варварина, Ражња и Ћићевца. Књига има капитални значај, а овакав пројекат у Србији су реализовали само Београд, Нови Сад и Ниш, а Крагујевац је објавио свој Лексикон.

У име издавача и домаћина манифестацију је отворио вд директор Завичајног музеја Жупе Аца Терзић, програм је водио Иван Брборић, а о књизи су говорили протојереј Драгић Илић, др Милош Марковић, др Велибор Лазаревић и историчар Иван Брборић.

Протојереј Драгић Илић је цитирао познату културну посленицу из Краљева Драгану Типсаревић која је рекла да Краљево нема таквог човека какав је Слободан Симомовић, па наставио: – У Енциклопедији су дати описи значајних личнисти из историје СПЦ који су скрајнути. Нпр. прота Милун Ј. Стојадиновић, који је 1940. у Крушевцу објавио књигу сећања на своје логоровање у Бугарској од 1915 до 1918. године. Он је брат чувеног економисте, банкара, политичара и председника Краљевске владе Милана Стојадиновића, и другог брата Драгија који су родом из Стопање. Он је сахрањен у Крушевцу, гроб му је прекопан, споменик бачен, а затим је сахрањен у Стопањи у порти цркве Светих Апостола Петра и Павла.

Др Милош Марковић је објаснио појам енциклопедије, који би у српском језику значио свезнање. Према његовим речима, у овом капиталном делу налази се најмање 200 личности из Жупе, а међу њима и бројни научници, уметници. привредници, универзитетски професори, спортисти и други. Добрица Ћосић је рекао да смо сви дужни своме завичају, а он нама ништа не дугује, а затим је опширно говорио о историјату свог родног села Шљивова, које је обновљено 1804. године.

Др Велибор Лазаревић је подсетио да је прво издање Енциклопедије објављено 2006. и да је ова књига раритет у Србији.

– Крушевац руши споменике знаменитих личности и о томе нико не води рачуна. Апелујем да Александровац заштити споменике знаменитих личности. Симоновић је описао и ликове знаменитих личности различитих политичких опредељења, па је на тај начин исправљена вишедеценијска неправда према њима.

Мр Слободан Симоновић је стваралачким радом у култури и библиотекарству стекао велико стручно знање. Више од пет деценија проналази, истражује и брине о завичајној грађи крушевачког краја. Тако је и настала „Енциклопедија Крушевца“:

– У Народној библиотеци Крушевац сам радио око четрдесет година на Одељењу завичајних књига, тако да сам дошао до најстаријих драгоцених података. Књига обухвата период од најстаријих времена до данашњих дана. Научно је ситематизована на најсавременијим методолошким принципима и врло је једноставна за сналажење и читање. Има доста бисера, па се из ове књиге могу правити разни лексикони. Веома је драгоцена у свим елементима. Ова Енциклопедија није само збирка података, већ сведочанство о нашем знању, култури и идентитету, мост између прошлости и будућности.

Иван Брборић је, у име издавача, казао да је Завичајни музеј Жупе, имао част да објави ово капитално дело, какво у Србији имају само Београд, Нови Сад и Ниш, а Крагујевац само Лексикон. Слободан Симоновић је истакнути истраживач, научник и публициста и остаће упамћен по Енциклопедији Крушевца и на простору целе Србије.

У оквиру програма Јована Пецић је читала делове књиге о Крушевцу, Багдали, Жупи и о другим знаменитостима из овог обимног и капиталног дела.