ВАЖНИ ЉУДИ

Драган Драгојловић

У складу са најбољом праксом свештеника Српске цркве, аутор ове књиге подухватио се задатка да из мрака историје и заборава извуче људе и догађаје који су се дешавали у време балканских ратова и Првог светског рата. Присећајући се свог детињства и сеоског учитеља из чије библиотеке је прочитао прву књигу и од кога је добио савет: „Читај ову књигу, ако желиш да добијеш одговор на твоје питање", он нам сада нуди своју књигу у којој можемо наћи неке одговоре и подсетити се тешких и трагичних времена двадесетог века по српски народ.
Ово је трећа књига у низу књига под заједничким називом Послушања. Што наводи на закључак да је аутор овом послу приступио као што свештеник или калуђер приступају својим обавезама у цркви или у манастиру.
Књига је настала после извршених истраживања у црквеним архивама и у Историјском архиву
Крушевца. У њој су дата два обраћања краља Петра првог после балканских ратова, затим свештеничке проповеди и, полазећи од старог назива града Ниша - Наис и његове хришћанске прошлости, говори о страдалницима Српске цркве, почев од владике Доситеја до низа пострадалих свештеника. Потресан је списак дат у Помјанику свештено мученика српских (1914- 1918) проте Стеве Димитријевића. Посебну пажњу заслужује дневник који је у бугарском ропству водио прота Милун Стојадиновић.
У књизи су углавном дати оригинални текстови, записивани или писани од стране угледних
свештеника који су служили своме народу и заједно са њим трпили и страдали. Текстови које исписује Драгић Илић само су везивно ткиво, глас који повезује оне чија су дела, животи и смрт у књизи, а цела књига је нека врста Божје службе, литургије и помена. Слављење хероја које ће, можда, у овом нехеројском времену наћи приљежне читаоце. Аутор овом књигом подиже споменик  свештеницима који су у своје време чинили све да се забележи и сачува од заборава оно што је проживео наш народ. Тиме покушава да одужи дуг нараштаја који заборавља. Али, можда и ненамерно, да наговори читаоца да се запита: смемо ли допустити да као народ и даље страдамо, како смо чинили кроз цео двадесети век.
Драган Драгојловић