''Госпође и господо,
Драги пријатељи,
''Корени труну ''!
Да ли сте видели биљке којима корени труну? Шта им најпре вене? Погледајте добро: најмлађи изданци, цветоносни и плодоносни пупољци.
Корени труну! Коме? Нама!
Мени, кореном из Лазаревог стоног града, при-пала је изненадно част да укажем на невелику, али значајну књигу, коју је сачинио и уредио човек који се духом и умом задубио да проникне до наших ко-рена, и да их новим светлом обасја, да тако испуни срцем прихваћено послушање.

Није уобичајено у данашњем свету да се некоме за труд и подвиг ода макар и најједноставније признање. У своје име упућујем му, једино што лично могу, срдачну захвалност. Хвала му! Хвала што подсећа нова покољења на поштовања достојне претке. Јер, било је време, и не тако давно, а бојим се да је још увек и дан-данас, када се историја рачунала од нашег доласка на свет, или, још више, још силније од нечијег сопственог доласка на свет.
О историјском значају архимандрита Илариона Весића, о његовим духовним изабраним списима унетим у ову књигу ''Послушања'', као и о при-лозима његових поштовалаца и уредника говориће упућенији од мене.
Ипак, дозволите, да се и из овог времена садашњег, осврнем и још једном подсетим на Архимандритове речи, од пре сто година: труну ко-рени!
Један, и не споредан корен за сваки народ јесте његов језик.
''Српски језик се отреса од срама''... пун љубави за њега и за свој народ испевао је Матија Бећковић у првом стиху песме ''Побуне језика''. Даће Бог да је Песник у праву! Јер кад умре језик, нестаје народ! Као Хазари и толики други. А бојим се да нам језик не умре у сраму, да не иструне док кроз:
'' транспаренте манифестације тендер демонстрира перспективност холдинг компанија...'', а недоучени скоројевићи ''апелују да се популација перма-нентно едукује за адекватне функције''.
Тим више, желим да честитам свештенику Драгићу Илићу што нас је овом књигом подсетио не само на значај једног великог културног делатеља из крушевачког краја, него и на срећну чињеницу да
још има књижевних посленика који воде рачуна и негују корен српског народа, његов народни и књижевни језик''.
Говор др Бранислава Ћирића, научника и пред-седника Асоцијације европских геолошких друш-тава, на промоцији друге књиге Послушања у беог-радском Дому синдиката, 9. маја 2003, објављен у његовој књизи Позни пабирци, у Београду 2006. го-дине.