ПРОЧИТАЈ ОДЛОМАК

Опис

Карантинија је балканска погранична област, са карантинском контролом на граничним прелазима, између источног и западног царства.

Аутор прати судбину породице, која је пре три века избегла са Косова у Врбницу, код Крушевца, а један њен део је продужио даље да лута, па се настанио, преко реке, у Царевини.

Сводећи свој разгранати и морално поучни хроникално-приповедни захват у историјско време до непосредне савремености, Драгић Илић је у завршном бечугу тетралогије наглашено симболизованог имена и вишеслојне садржине теми националне судбине обележене сеобама, деобама, нововременом декаденцијом и пометњом вредности, приступио из једне колико необичне толико и засебне ауторске перспективе. Он је кроз сажете и језгровите приче срезане и јасне поенте, са ослонцем на документарну грађу и разнородне митске и псеудо-историјске предлошке, на појединачним примерима, конкретизовано и уверљиво, представио кружни и низлазни пут српског национа.

А нарочито његово скорије драматично и трагично батргање „између чекића уског национализма и наковња крвавог интернационализма“. Оног смутног времена у коме су Срби неумитно губили историјску свест, тонући у магле несећања и самопорицања зарад потчињености анационалној социо-комунистичкој идеологији.

Бивајући покорни и верни, без биолошке и верско-националне снаге, губећи историјску свет, Срби су у међусобном неразумевању, сударању и сатирању изгубили име, веру и заветну косовску земљу – ослоне тачке свог препознавања и постојања. Због тога прича о њима не може да буде лишена болних спознаја о духу и менталитету, о тежини губитка и историјског пораза, горчини кајања и моралног прекора, али и озрачена на поукама прошлости утемељеном вером у могућност новог полета и успона.

Подстакнута изузетним примерима јунаштва и жртве, духовног упорства, животне и стваралачке снаге, ова књига (и целина коју засвођује) указује на потребу да се национално-историјска традиција, у својим најизразитијим видовима, не одбацује и не ништи, него да се животодавно уткива у саму основу постојања и трајања. Да се кроз сећање и причу узорно оживљује и тако приводи хоризонту ужурбане савремености.

– Милета Аћимовић Ивков