Page 109 - JESENJE KLUPKO
P. 109

40

                  У Манастир свети Роман одлазио сам сваке
           године  на  сабор.  Била  је  то  прилика  да  се  сетим
           свог  духовника  оца  Фирмилијана  и  његових
           писама,  јер  сам  од  њега  први  пут  сазнао  за  ову
           светињу.  Излазио  бих  до  видиковца,  брежуљка
           изнад манастира, с погледом на меандрирање реке
           у  подбрежју,  огрнуте  зеленилом  шума  из  њеног
           приобаља, и ђуниску равницу, где сам у доба рата
           упознао    ректора    богословије     проту    Стеву
           Веселиновића.  Питао  се  где  су  сада  негдашња
           ратна  сирочад  из  Балканских  ратова,  те  колико
           деце  без  родитеља  из  најновијег  рата  има  по
           Србији.  Осећао  сам  духовне  дарове  Мојсињске
           свете  Горе  и  мир  каквог  нигде  нисам  сретао.
           Манастирско братство знало је да сам пријатељ са
           оцем  Софронијем,  њиховим  старим  управитељем,


                                   111
   104   105   106   107   108   109   110   111   112   113   114