Page 113 - JESENJE KLUPKO

Роман. Од Руса сам највише волео јеромонаха
Јована Максимовића. Дружили смо се уз учење
енглеског језика. Од њега сам спознао тајну
молитве. Он је непрестано понављао Исусову
молитву. Господ га је удостојио да оде у Америку и
постане архиепископ Сан Франциска. Умро је
десет година после мога духовника у Америци.
Светим је сматран још за живота, како од
православних тако и од инославних. Био је
духовник оцу Серафиму Роузу. Његовим благо-
словом основан је Манастир светог Германа
Аљаског у севернокалифорнијској планинској
области Платина. Од Срба искушеника највише
сам волео једног дечачића, који нам 1932. године
дође у манастир. Био је талентован за монаха. Увек
сам му говорио да много жалим што се нисам у
младости замонашио. Касније, он је постао узоран
архимандрит Тадеј у манастиру Витовница.
Замонашен сам 9. маја 1931. године у
манастиру Миљкову. Имао сам више од педесет
година живота. Сентандрејац би рекао: ''Човек се,
заувек, промени, чим, напуни педесету годину
живота и један дан више''. Три монашка завета:
послушност, сиромаштво и безбрачност понех у
другу половину свог живота. Име, апостола кога
сам највише волео да читам, Павле заувек се уреза
у моју душу.
Ноћ после монашења усних мој Архипелаг.
Острвца из снова добише, ту ноћ, на лепоти. Ајона,
Крф, Видо, Халка... Мајка, отац, ујак, први
духовник, Херцеговац, Сентандрејац с мноштвом
народа појали су Христос воскресе. Свеће су
догоревале у њиховим рукама, било је завршено
Васкршње јутрење с литијом. Почињала је света
Литургија. Служили су пасхински јеромонаси и

115