Page 137 - JESENJE KLUPKO

49

– Све бива по Божијем допуштењу, оче, па и
револуција – говорио је Ранко. Он је био Солунац.
Живео је на свом имању у подножију Мојсињске
планине. У манастир је, увек, први долазио на
Божић. Био нам је положајник. Његови су преци
били сеоски кнезови у доба Турака. Лети је носио
шајкачу, а зими обињајку. Орден светога Саве,
првог реда, добио је после битке на Пепелишту у
српско-бугарском рату. Тада је погинуо, крај
својих топова, његов командант артиљериски
поручник Милорад Гавриловић. Ранко је био
комита. Једно време је четовао по Старој Србији са
монахом Калистом из Каоника. Највише се борио
под командом пешадијског поручника и четничког
војводе Драгомира Протића, који погибе на
Табановцу 1905. године у сукобу са Турцима.
Волео сам тог старог ратника. Слушао сам његове
утиске о нашим санкилотима:
– Пчелу је грехота убити, а кад она угине за
њу ваља рећи да је умрла, веровали су наши стари.

139