Page 139 - JESENJE KLUPKO

50

– Јуче је Сеља ухапшен и послат на Голи
оток – рече ми Ранко, после службе. Била је
недеља. Пролеће је раширило свој зелени
кишобран изнад манастира. Ратне ране су
зарастале. Безбожије из света допирало је само до
наших капија. Престао сам ићи у Крушевац. Избе-
гавао сам непријатности. Најмање што ми се могло
догодити био је презир Скојеваца и њихово хва-
тање за дугмад уз добацивање: ''Баксуз''. Млађи
монаси су ишли у набавку. Са послушања су дола-
зили тужни и забринути.
– Писанија наше браће из доба Турака нису
равна понижењима која срећемо у старој српској
престоници – јадали су се ти млади људи у
ангелском чину, који је највише недостајао Србији.
– Не бојте се браћо! И праведни Ноје био је
сам – говорио би тада добри игуман – Лађу спа-
сења смо изабрали. Поплава греха не може нам
наудити. Пашће и црвено царство, има времена.

141