Page 141 - JESENJE KLUPKO

51

Моја животна духовна академија, после
смрти владике Николаја, ближи се свом крају.
Архипелаг мојих снова настанио је нови житељ.
Владику Николаја увек сањам како служи свету
Литургију са још једним, мени непознатим,
архијерејем. Моји преци, пријатељи, познаници
певају Херувику. Разнолика острвца разасутог
Архипелага све чешће се спајају. Имам утисак да,
понекад, постају једно велико острво са разно-
врсном вегетацијом. Ту се ноћу купају прелепе
пешчане плаже са Ајоне, загњурене у топлој води
Јонског мора, а дању сунчају руске Соловке на
обалама Крфа и Вида. Смењивање пејзажа прати
шум морских таласа, који додирују сам руб мога
сна. Понекад вода продре из сна до мога лица и
слива се у плитким потоцима низ образе. Слана је и
топла. Пробуди ме. Подсећа на сузе. Бришем их
дуго ослоњен на узглавље своје дрвене постеље у
мраку келије. Молитва тада заструји мојим уснама,

143