Page 143 - JESENJE KLUPKO

52

Дуну ветар. Лишће залепрша са липе по
манастирској порти. Мачка скочи са новина. У
монаховом крилу остадоше пресавијене новине на
чланку ''Наши стогодишњаци''. Он се прену из
заумног говора и склони један опали лист са
мантије. Клупко памћења заметну у своја недра и
престаде да плете сећање. Погледа по порти, па
лагано устаде са клупе. Окрете се ка истоку и
прекрсти. ''Господе Исусе Христе помилуј ме'', про-
шапута. Крену ка својој келији. Лагано, ногу пред
ногу, табао је пртину кроз опало лишће. За њим је
остајао, на трен, траг у лишћу. Ветар јаче дуну.
Лишће се са липе просу по порти, монаху и засу
његов траг. Код звонаре отац Павле Чугаљ застаде
да предахне. Осврте се ка монашком гробљу,
прекрсти и помоли: ''Помени Господе уснуле слуге
Твоје''. Мачка му приђе и стаде се умиљавати око

145