Page 144 - JESENJE KLUPKO
P. 144
његових ногу. Он се осмехну, па крену даље. Штап
којим се служио дотицао је земљу светороманске
порте. Благо погрбљен, ходао је стари монах осла-
њајући се на свој штап. На улазу у келију остави
новине и отресе лишће са камилавке. Мачка остаде
пред вратима, а монах уђе у келију прошапутавши:
– Ех, јесени, јесени у теби све сазри.
Липа настави да веје лишће по порти.
146
