Page 33 - JESENJE KLUPKO
P. 33
– Кад видим, да се на многом месту губи
савест, губи душа, губи стид и понос, вид и ум, те
жртвује умље за безумље, вечност за тренутак,
блаженство душе за сладост тела, занемарује
истина, а слуша неистина, одбацује поука, а прима
варка, запоставља опште добро прохтевима личним,
не прима добро, а тражи зло, разорава мир и слави
зла воља – зар да ми, онда, не страхује архи-
пастирска помисао чему ли ће све то одвести, шта
ли ће бити од народа мога?!
35
