Page 38 - JESENJE KLUPKO

14

Отац је, убрзо, пензионисан. Имао је времена
да се посвети кућним пословима, а ја сам заменио
ноћ за дан. Тако сам био ближи старом крају, знао
сам док ноћу обилазим штацију да је у мојој
постојбини дан. Путник, онижи црнац широких
рамена са врхом качкета навученим преко очију
који је покушавао, једне ноћи, да заспи на клупи у
чекаоници, је певао: ''Рећи ћу Богу за своје невоље,
када стигнем кући''. Донео сам одлуку да се вратим
у родни део света.
Петнаест година касније испунио сам своју
одлуку, с почетка двадесетог века, и отишао, заувек,
из Америке. Наше двориште је, у међувремену,
напустио и отац. Отпутовао је једног зимског јутра
својој супрузи. Није могао да избегне одлазак, који
ми донесе самоћу. Ујак се није појављивао, а ни

40