Page 36 - JESENJE KLUPKO

13

Отац је оздравио. Ујак је тада дао завет да ће
обићи најближа места и мисионарити пола године у
знак захвалности Богу због очевог исцељења.
Нисам му се супростављао. Веровао сам у његов
поступак. Чак ми је тај скитачки живот мисионара,
који сам сретао у руским хагиографијама, савршено
пристајао уз личност ујака. Када је полазио из наше
куће дао сам скромни новчани прилог његовој
мисији, и показао му на мајчин кревет, рекавши:
– Ујаче – први пут сам га, тада, тако ословио
– ово место је твоје, увек ће те чекати.
Ујаков ентузијазам, надахнуће, изникао из
тог старог света деветнаестог века пленио ме је
својом наивношћу и чистотом. Реч је код људи, тога
доба, имала значење библијско, које није могао
касније, у двадесетом веку, заменити потпис. Стрп-

38