Page 46 - JESENJE KLUPKO

17

Једно острвце са Обедске баре, отац Павле је
нарочито волео. О њему је причао као о своме
изабраном месту. Описи самоће, играња духа и
молитвених стања оца Павла са овог острвца подсе-
тили су ме на ујакову Ајону.
– Острвце, усред баре, за мене је било
праслика Божије искре, духа живота, усред нашег
тела. Када смирим тело, а затрепери дух у мени
одлазио сам моме острву да се молим, сањам и
маштам – сећао се експерт за памћење и заборав,
отац Павле.
У Чикагу се живело све ужурбаније. Возови
су бивали све хитрији, али то људима није помагало
да живе спорије. Штација је постала и ноћу
осветљена као да је дан, али путници су, као да
тумарају по мраку, све више живели у страху да
негде не закасне. Рађао се нови свет, у коме је
брзина заменила врлину. Друштво у коме сам живео
и радио укидало је стару, епску, комуникацију међу

48