Page 41 - JESENJE KLUPKO
P. 41
15
Молитва ме је освојила. Бивао сам
најтужнији када би се удаљавала, а испуњен
животним смислом када је боравила у мом срцу.
Нисам се, као на почетку мојих молитвених
доживљаја, молио само за своје познанике. Био сам
у стању да сатима молим за непозната лица са
чикашке штације , која су силазила и улазила у
вагоне и нестајала из мог видокруга.
Питање смртности прожимало је моја мала
мистична искуства. Помишљао сам како ће сви ови
путници, данас ужурбани, једног дана изгубити
своју кожну навлаку, престати да дишу и уселити се
у гробове. Тишина, мировање и неужурбаност биће
судбина њихова. Био сам сигуран да ће, тада, једина
43
