Page 57 - JESENJE KLUPKO

22

На Светог Луку био сам у Крушевцу. У
порти цркве Лазарице, после службе, разгледајући
камену пластику придворице покушавао сам да
одмотам јесење клупко старе престонице. Сео сам
на клупу разастрту по опалом лишћу и уживао у
сунчаном дану. Из цркве је изашао човек који ми се,
на трен, учинио познатим. Неодољиво је подсећао
на мог познаника чикашког штампара. Имао је исто
држање, ход, наочаре, сличност је била таква да сам
у првом тренутку помислио да је и штампар дошао
из Чикага као добровољац. Устао сам са клупе и
приближио се овом господину. Он се окренуо ка
мени:
− Леп дан, пријатељу.

59