Page 58 - JESENJE KLUPKO

Тек, тада сам видео пред собом странца.
Тако сам упознао народног просветитеља Сретена
Динића, чију сам књигу '' Царство ракије. Слике из
народа о ракији и њеним последицама'', читао на
чикашкој штацији. Он је одмах питао, када је чуо да
сам из Америке, за др Пају Радосављевића, јер га је
знао са једне скупштине Друштва за дечију
психологију из 1907. године. Тада је Динић имао
предавање, говорио је о својим успоменама из
најранијег детињства, којим је приказао могућност
дечијег памћења пре навршене треће године. Др
Радосављевић, свештеник, у то доба, чикашки и мој
духовник, а касније професор Њујоршког универ-
зитета истраживао је памћење и заборав. Њему је
Динићево предавање било инспиративно, за тада
младу науку дечију психологију, упознали су се и
постали пријатељи. Говорио ми је, тада, о својим
утисцима из Србије, па и познанству са пионирима
просветитељства у старом крају:
– Да је господин Динић рођен у Америци,
њега би сигурно позвали да организује народно
просвећивање. У његовој земљи на жалост, не само
што га нису помагали, него су га често ометали
ситни људи.
– Ближи се велики сабор у Чикагу – рекао је
Динић.
Знао је за Митровдански сабор америчких
Срба, и њихову решеност да својих двадесетак
црквених општина одвоје од Руске духовне мисије
и припоје митрополији београдској у Краљевини
Србији, и добију српског владику.
– Божанска логика брине о нама – закључио
је погледавши у розету придворице – Миро-
слављево јеванђеље, најважнији и најлепши спо-

60