Page 79 - JESENJE KLUPKO
P. 79
30
– Кад човеку одсеку ногу он још осећа
прсте, иако их нема – прозбори добровољац из
Сент Андреје, с којим сам истог дана примљен у
јединицу. Његову су преци, пре Сеобе, били
кнезови. Кад удари звечка на мобилизацију у Сент
Андреји он не хтеде служити кесара, већ пребеже у
Србију и јави се у добровољце.
– Тако и ми осећамо отаџбину иако смо је
изгубили – рече, па заметну пушку на леђа.
Био је хладан дан, 11. децембар, напуштали
смо последњу стопу Краљевине Србије.
– Све је то за злочинство Јаковљево и за
грехе дома Израиљева, писано је код пророка
Михеја – одазва се богословац београдски, родом
из Мале Крсне.
81