Page 81 - JESENJE KLUPKO

31

Рожаје, Беране, Андријевица, Васојевићи,
Братоножићи, Пипери, Подгорица. Пешачење уз
студен и глад. Место хлеба и одмора у Беранама
празна чаршија с аустријским ареопланима над
нама. Киша, суснежица, маглуштина, мочар, влага.
Пети дан од Андријевице стигосмо у Подгорицу.
Разапесмо шаторе мокри, пљушти киша, дрхћу
деца, цепти бежанија. Јад, студ, ветар и вода.
Богословац стоји на киши. Раширио руке.
Загледао се у небеса. Повремено спусти руке ка
земљи. Приђох му и уплаших се његовог погледа.
– Не, на ману – цикну на мене – згазићеш је!
Полуде нам мили Богословац. А како се
само радовао што га примише у Београду у рат с
нама добровољцима. Сетих се његове мајке која
изађе пред нас у Младеновцу, те нам даде вунених
чарапа. Није плакала, а боље да јесте. Крстила се уз
сваку другу реч. Њено лице сам сретао у графикама

83