Page 84 - JESENJE KLUPKO

32

– Стигло наређење да идемо пут Албаније –
рече Чича пошто уђе под наш шатор.
– Боље и то , него да овде седимо у води,
плаћамо лошу проју шест, кило сена један, а
преноћиште пет перпера – прослови Сентандрејац.
– Зар опет Арнаутима на ноге – уздахну
добровољац из Требиња који је са Богословцем
делио шатор, а откад се он разболе пређе код нас.
Сутрадан је стигло наређење да кренемо за
Скадар. Раздвојише нас: војска крену преко Тузи,
Проклетија и Кастрата, а остали ка Скадарском
језеру.
Чича поклекну, после десетак километара
пешачења, и сруши се на пут.
– Оставите ме да умрем – замоли мене и
Сентандрејца кад приђосмо да га понесемо.
– Пишите Јанчиној деци да сам умро – каза,
па се онесвести.

86