Page 82 - JESENJE KLUPKO
P. 82
по руским Житијама светих. Издужено лице са
траговима непрестаног рада, испосништва, бриге и
молитве. Њен поглед с наговештајем мучеништва
упоредих, на трен, с очима њеног полуделог сина.
Јадница боље што је далеко да ово не гледа.
– Купите је сваки дан колико коме треба за
јело, писано је код Мојсија, људи не гладујте –
прену се покисли несрећник, вичући одступи од
мене, па стаде трчати кроз логор.
– Шта ово би људи – прекрсти се Чича, па
заплака.
Сентандрејац је, већ, плакао. Добровољци
из више од петнаест земаља, расејани по свету као
што то Срби знају бити, плакаху први пут откад се
састасмо у Београду.
После осам година седео сам на ђунишкој
штацији, било је лепо јесење јутро, чекао воз за
Београд преко Мале Крсне, држао новине на крилу,
и плакао, као тада у Подгорици, због вести коју
прочитах:
Једна библијска научна експедиција испи-
тивала је Мојсијеву ману. Више месеци истра-
живали су сушне долине и оазе око Синаја. Тако је
настала прва фотографија мане. Укус мане упоре-
дили су са ушећереним медом. ''А беше као семе
коријандрово бела, описује Библија, и имала је
укус као медени колачи'' (Друга Мојсијева16,21).
Мали инсекти, штитасте ваши, живе на тама-
рисцима, дрвећу одомаћеном на Синају, и луче
један нарочит секрет, тврд као смола, који има
облик коријандеровог семена. При паду на земљу
беле је боје, а тек после дужег лежања добија
жутосмеђу боју. Падање мане условљава повољна
зимска киша.
84