Page 115 - KUCANJE

+ + +

Проповед проте Хранислава Поповића,
изговорена у цркви Лазарици 1913. године, у
спомен на пале српске ратнике Дванаестог
пешадијског пука народне војске „Цар Лазар” у
балканским ратовима 1912-1913. године:

„Побожни хришћани,
Скоро ће се навршити година од оног исто-
ријског дана када се на позив нашега краља
сакупише дични синови нашега пука из питоме
Мораве и Расине, са огранака Јастрепца и Ко-
паоника, из Рашке, Студенице и питоме Жупе да
пођу, после пет векова чекања, да ослободе по-
робљену браћу и да освете тужно Косово. Томе
идеалу су ватрено тежила не само наша народна
узданица-војска, већ и наша народна црква, на-
ша школа, наша народна књижевност и умет-
ност, наша трговина и домаћа радиност; јер је
свака од ових грана нашега народа имала своје
храмове и олтаре у којима су српски синови слу-
жили своју свету народну службу, која се у
1912-oj и овој години разбуктала у живи пламен
личног самопрегоревања. Сазнање о величини и
светости тога идеала и историјског задатка, кога
су имали да изврше ови наши дични синови,
даде им моћи и снаге, те победише вековног
непријатеља и пронесоше своје заставе кроз
освећено Косово, и гонећи у стопу непријатеља
избише као бујица на Српски Јадран, ломећи се
кроз кршну Албанију.
Када су овај свети аманет наших предака
извршили и постигли жељени идеал, мислили су
да ће се после силних и мучних путовања и

113