Page 119 - KUCANJE

Кожуха, још читаве две и по године без пре-
станка и одмора, дању и ноћу, па тек онда уз
силне жртве у крви најбољих синова доживети
2. септембар 1918. године када је једним силним
полетом пробијен и раскинут гвоздени обруч,
који је спутавао нашу милу отаџбину. Јуначки
Срби грунули су као оркан, јурнули су као олуја
за мрским непријатељем, само да што пре до-
несу слободу својој отаџбини и ослободе своје
миле и драге. И никаква сила више није могла да
задржи Србина. Пред сам пробој гвозденога лан-
ца српски је војник још једном прекадио и пре-
лио гробове својих другова, који су изгинули по
положајима и огранцима маћедонских планина;
и који гробови још и данас јунаке крију и свету
казују да се из крви њихове слобода вије и
васкрс Србије. Ту, на гробовима својих другова,
заклео се српски војник да неће малаксати и
клонути докле и једнога трaje, и док сву браћу
не ослободи.
И, ето, на данашњи дан Србин који је био
на Солунском фронту раскинуо је ропске ланце,
који су држали оковану његову милу отаџбину и
донео јој слободу. Е, сад можете замислити ка-
кво радосно осећање обузима нас који смо на
лицу места били, кад се сетимо на 2. септембар
1918. године, и шта тај дан за све нас значи. У
том епохалном догађају, који се на данашњи дан
пре две године на Солунском фронту одиграо,
веома важну и једну од најглавнијих улога оди-
грали су, драга браћо и сестре, баш ваши синови
и рођаци, који су били у Пуку цара Лазара. Њи-
ма је у део пала та важна и света улога да на
Безименој коси и Облој чуки први направе про-

117