Page 116 - KUCANJE

борби вратити својим милим и драгим уку-
ћанима. Но гле, као да је провиђењу Божијем
било угодно да наши дични соколови буду ос-
ветници и Сливнице, јер беху упућени да казне
вероломног брата и дојучерашњег савезника,
који уместо ордењем за учињене услуге на Је-
дрену поче да кити груди наших синова
куршумима и шрапнелима, и то мучки и кука-
вички. Наши синови борили су се и овде као
лафови, падали су и топили сваку стопу земље
својом крвљу, али су и славно осветили Слив-
ницу, казнили вероломнике и дошли им пред
престоницу.
У овој борби, у два крвава рата, у тешким и
мучним путовањима с једног краја Балкана на
други, која су трајала скоро годину дана, наш
народ поднео је и силне жртве у крви својих
најбољих синова и тиме и делом показао да се
историја нашега народа још пише крвљу ње-
гових синова. Ту свету крв увећала је и подгре-
јала и крв палих хероја нашега Пука. Ти наши
хероји, који су своју крв просули и своја тела
расејали по целом Балкану, од Преполца до
Јадранског мора, и отуда до Ћустендила, морају
остати увек у сећању. Јер народ који има своје
мученике и хероје за веру и правду, и истих се
сећа, неће ни од Бога бити заборављен, тај ће
народ бити славан и благословен. А да ми
нећемо заборавити своје пале борце доказ је и
овај данашњи дан када смо се у овој светој Лаза-
ревој Цркви сакупили у великом броју да се
помолимо Богу за душе тих јунака, који далеко
од својих најмилијих оставише своје јуначке
кости.

114