Page 118 - KUCANJE

„Побожни хришћани,
На једном споменику, који је на Крфу по-
дигнут умрлим нашим јунацима, написани су
ови стихови:
„На хумкама у туђини
Неће српско цвеће нићи
Поручите нашој деци
Нећемо им никад стићи
Поздравите Отаџбину
Пољубите српску груду
Спомен борбе за слободу
Нека ове хумке буду.”
Не могу, драга браћо и сестре, да вам го-
ворим о важности данашњег дана по нашу сло-
боду и отаџбину, а да вам не поменем ове речи
које су, као што рекох, на споменику једног срп-
ског гробља на Крфу урезане. Јер кад је српски
војник, прошавши кроз све патње и муке, оста-
вио своју отаџбину, па препорођен и одморан
пошао са Крфа на солунско војиште да се вине
пут севера за своју милу отаџбину, свакоме су у
души лежале ове речи, које су биле поздрав и
испраћај друговима што измучени телесно и
душевно оставише своје кости на Крфу и на пу-
ту до Крфа. И сви они који су се пребацили на
солунско војиште, кад је дошао моменат, са нај-
већим одушевљењем ступали су у борбу и нису
жалили своје животе, само да што пре ослободе
своје миле и драге, јер су до њих допирали
крици и јауци од патњи и мука које су они у по-
робљеној отаџбини подносили.
Али, авај! Требало је подносити борбу, и
борити се и гинути по гудурама Ниџе, Кајмак-
чалана, Доброг поља, Обле чуке, Ветерника и

116