Page 131 - KUCANJE

че да затвори очи. Његовим првим сном разли се
ужарени пустињски плато родног краја, који
прекида камиље трње и оскудно жбуње. Слике
из најранијег детињства, без дашка ветра, из ко-
јих израња равница са зупчастим обрисима брда
на хоризонту – Синајска Света Гора, открише се
у сну младог монаха као камена симфонија.
Планински масиви од гранита ружичасте и сле-
зове боје уздижу се право у небо. Између њих
трепере клисуре у бледом ћилибару и сумпор-
ном црвенилу са слојевима порфирних боја и
тамнозеленим тракама фелдспата. На рубу пус-
тиње Син камиља стаза гасне тако што откапље
у долину ка манастиру Свете Катарине, у под-
ножју Џебел Муса, подигнутом на месту Мојси-
јевог виђења Бога у „купини што огњем гори, а
не сагорева” (2.Мој.3,2).
− Нека овој планини заувек остане име по
Мојсију, оче − отвори очи отац Максим, проз-
бори и пробуди сапутника.
− Амин, брате, амин. Спавај! Држи Мојсијев
закон − одврати Инок.
Синаити, молитвени тиховатељи, представ-
ници најјачег духовног покрета из четрнаестог
века – исихазма, бежећи од Турака, населише се,
после Маричке битке, у држави кнеза Лазара.
Њихова света станишта: молитвишта, избишта и
збеговишта и данас мирују у Лазаревој Србији, а
дух станује у светињама Моравске школе у
архитектури.
Сателитски снимак Балканског полуострва
открива Мојсињско-послонски комплекс као
географску капију Србије, која зауставља, са за-
пада, динарски планински масив, а са истока ро-

129