Page 127 - KUCANJE

битке, златним словима, као Данило „патријарх
всјем србљем и приморију” ‒ Данило Трећи
(1390-1396) и књижевник Данило Млађи. Тво-
рац је црквеног култа Светог кнеза Лазара, јер је
по избору за патријарха пренео мошти кнеза Ла-
зара из Цркве Светог Спаса у Приштини у ма-
настир Раваницу, 1390. или 1391. године и на-
писао четири списа посвећена уздизању култа
кнеза Лазара: Похвално слово кнезу Лазару,
Службу, Пролошко житије – Синаксар и По-
весно слово.
Царица Теодора сахрањена је у женском де-
лу манастира Ваведење Пресвете Богородице у
Дренчи, северно од улаза у цркву, јер је Пот-
врдни свитак из 1382. године у седмом члану то
допуштао својом забраном да се унутар цркве
или мушког манастира ниједна жена не сахра-
њује „кромје царице или ктиторице”. Са јужне,
мушке стране храма, сахрањени су монах До-
ротеј (деспот Иваниш) и његов син патријарх
Данило Трећи (кир Душман), један крај другог.
Тих година, почетком петнаестог века, народ
је палио свеће над најмлађим од три манас-
тирска аристократско-ктиторска гроба и тонуо у
доба турског ропства. На трен, огрејан пла-
меном свеће са патријарховог гроба, усправио
би се Србин пред надолазећим агарјанским не-
верним господарима. Постојао би, док свећа
гори, крај гробног места дубоко ценећи патри-
јархово царскодеспотско порекло и његово све-
тосавско опредељење. Онда би изустио прек-
рстивши се:
− Душманице, избави нас од душмана.

125