Page 126 - KUCANJE

Душманица” (Милан Ђ. Милићевић, Кнежевина
Србија, Београд, 1876, страна 719). Каснији
истраживачи преузимају назив Дренча (др Вла-
димир Р. Петковић, др Радослав М. Грујић,
Милош Благојевић, Бранислав Вуловић и други)
и он ће остати примаран у литератури.
Дренчани свој манастир зову вековима
искључиво Душманица. Тако чувају успомену
на ктитора ставропигије Ваведења Пресвете
Богородице и њеног првог игумана кир Данила,
који се пре монашења звао Душман. Наиме, др
Владимир Р. Петковић у научној расправи Ко је
био оснивач Манастира Дренча? (Старинар,
књига друга, Београд, 1951, страна 57-58) изнео
је мишљење да ктитора, монаха Доротеја, треба
тражити у личности средњовековног деспота
Иваниша, који је био ожењен Теодором – мај-
ком цара Душана, те га стога цар Душан у арен-
ги Арханђелске повеље из 1347-8. године на-
зива: „родитељ царства ми деспот Иваниш”,
признајући га за свог очуха. Теодора је имала из
првог брака са краљем Стефаном Дечанским,
поред цара Душана, још једног сина, који је пре-
минуо док је породица живела изгнана од стране
краља Милутина у Цариграду. Он се звао Душ-
ман. У спомен на њега Теодора је сину из другог
брака, са деспотом Иванишем, дала име Душ-
ман. Народ је, поштујући цара Душана, ценио и
његовог полубрата Душмана Жупског, а наро-
чито по смрти цара Душана у доба спорења око
достојног наследника царске круне. Душман, по
примеру Светога Саве, није стремио световној
власти. Рано се замонашио и добио име Данило.
У српску историју уписан је после Косовске

124