Page 34 - KUCANJE
P. 34

КУМ





                 Верници  Цркве  Светога  Ђорђа,  у  којој  слу-
              жим седамнаест година, настављачи су духовне
              нити  која  сеже  до  оснивача  града  Крушевца  –
              Светог  кнеза  Лазара.  Разговори  са  њима  после
              Свете  литургије  откривају  богату  духовну
              баштину.  Старији  чланови  цркве  полако  гасну,
              одлазе  Богу  на  истину,  у  небески  Крушевац.
              Један  од  њих  је  господин  Добросав  Миливоје-
              вић.  Он  ми  је  причао  о  својим  прецима,  о  жи-
              воту у Крушевцу у доба окупације, путовању у
              Ћићевац  11.  фебруара  1947.  године.  После  ње-
              гове смрти до руку ми је дошла књига  Камена
              хроника Дучаловића.

                                     + + +
                 –  Господе,  све  ће  бити  другачије  –  проша-
              пута отац Јустин.
                 Дучаловића виногради њихали су се на јесе-
              њем  поветарцу.  Берба  је  била  завршена.  Зла-
              ћана нит од жутог лишћа поигравала је између
              старих чокота. Било је нечег нестварно мирног у
              овој питомини. Као да није било рата.
                 –  Тиховање,  Господе,  подај  души  мојој  –
              прошапута усамљеник, па се прекрсти и заплака.
              Плакао  је  на  овом  истом  месту  и  Миливоје
              Јовановић  са  својих  девет  синова  и  три  кћери,
              када  је  са  деветорицом  рођене  браће  пребегао



                                      32
   29   30   31   32   33   34   35   36   37   38   39