Page 39 - KUCANJE

+ + +

На сталаћкој штацији није било осмеха. Он
се изгубио у озбиљним лицима путника с
набораним челима. Пушачи завили дуван па
одбијају од себе димове. Непушачи умотани у
своје мисли увлаче у себе уздахе. Пућкају свој
пређени животни пут, док чекају воз, повремено
испуштају понеки уздах. Један путник, са црним
шеширом и марамицом у џепу свог сакоа, ос-
лоњен леђима на зид штације читао је новине.
Добросав је успео да успава два пилета тако што
им даде да пију ракије. У воз живину не при-
мају. Ако се пилићи не огласе из плетене корпе
добро покривене мајчином кецељом, оном ис-
том коју је носила кад је њему и браћи спре-
мала последњи пут палачинке у новој кући усе-
љеној пред рат 1939. године у Обилићевој ули-
ци, могу да стигну до Крушевца. Како су само
биле лепе те вечери, пред рат, у новој кући у
центру града кад их је мајка позивала у кухињу
на палачинке! Замириса, на трен, мајчин пекмез
на топлом тесту, расу се тај дах сталаћком шта-
цијом док је Добросав намештао кецељу на кор-
пи са пилићима.
– Бог да јој душу прости – помисли, а једна
суза му заискри у оку.
‒ Живот детета без мајке тежи је од мог Со-
лунског фронта – признаде му отац на Ку-
чајским планинама док га је испраћао у пратњи
једног стражара до излаза из радног логора.

37