Page 372 - KUCANJE

марљив према гласу своје савести, која га
опомиње на душу и њене више потребе, на
његов однос према Богу и на вечан живот. И
човек се мало по мало задовољава тиме, што ми-
сли да је он поштен човек, а и не мисли о томе
да би он поред часности требало да буде још и
човек религиозан.
Ради успављивања своје савести, која се
понекад буди у јачој мери и својим громким
гласом узнемирава човека, који се сувише пре-
даје материјалним интересима и због њих забо-
равља своје хришћанске обавезе, услужљиви
разум људски готов је да сплете читаву мрежу
лажних умовања, која иду на то, ако не потпуно
да оправдају, а оно да извине религиозну нема-
рност човека. И за дивно чудо, умовање телес-
нога човек при заштити религиозне лењости
савременог покољења, које се уклања од испу-
њења хришћанскога дуга, истиче обично на
видик нарочито достојанство унутарњег бого-
поштовања, а пориче или сасвим одбацује спољ-
њега богопоштовања. Под изговором унутарњег
служења Богу, они одричу важност и потреб-
ност спољних дела благочестија, важност и пот-
ребност испуњења правила прописаних Светом
Црквом. Зашто? Зато што спољње богопочитање
захтева видљива подвига, видљива напрезања, а
унутарње богопоштовање не обавезује ничему и
не товари на човека никаква бремена. „На што”,
веле они, „дела спољњега богопоштовања кад
Бог тражи милости, а не жртве; не поклона, но
срце чисто и смирено? Зашто ићи у Цркву и
тамо одстојавати дугу службу кад ја могу и у
дому да се помолим Богу, па чак усрдније него у

370