Page 373 - KUCANJE
P. 373
храму где ме растројава час једно, час друго и
кад је Богу угодна више кратка молитва која иде
од срца, него молитва са много речи, коју про-
износе уста без срдачнога учешћа? Зашто да ја
постим кад употреба једне или друге хране,
мрсне или посне, не сачињава никакву жртву за
Бога, и кад посна храна шкоди моме организму?
И каква је корист у посту ако ја не будем јео и
меса, а у то време једем јела од скупоцених ри-
ба, или се уздржавам од јела, а у то време чиним
дела неправде и вређам друге? Није ли боље да
се старам о уздржању од дела безакоња, него о
уздржању од једног или другог пића?” Ето,
такве и њима сличне утехе дају својој савести
ови новим духом западне цивилизације и мате-
ријализма задахнути људи, својој савести, и
старају се тиме пред самим собом да сакрију
своје сопствене грехе или своју сопствену ду-
ховну болест. Озбиљна мисао, при првом до-
диру са њима, открива у њима софистичку праз-
нину. Но када сличне утехе савести проникну у
сазнање човека који не води рачуна о озбиљним
мислима, онда се у таквом човеку природно
појављују и утврђују поменути појмови који
добијају значење силе која руководи и забо-
равља вољу, и после се човек ослања на њих у
својој лењости при испуњењу дуга, који лежи на
њему као на члану Свете православне Цркве.
Што се тиче самога српског народа и његове
Свете Цркве, ми знамо да су српски црквени
пастири у време славе и величине Србинове
имали такође знатног утицаја на религиозно,
морално, па и политичко развиће свога народа.
Мудри владари из породице Немањине, поред
371