Page 388 - KUCANJE
P. 388
– Улазите, браћо у кућу! – У неко доба сети
се Алексе и Добрашина који онако мокри и
каљави још беху напољу. Спусти жену и дете на
кревет па приђе икони, клекну, прекрсти се и
рече:
– Теби, Господе, сви моји синови биће све-
штенослужитељи. – Устаде, пољуби икону Све-
тог Николе, прекрсти се и целива епитрахиљ пет
пута. Онда приђе прозору:
– Улазите, весници Божији, шта чекате?!
Добрашин стао као укопан. Не мрда. Разро-
гачио очи и бленуо. Десна рука му сама пође иза
ува, почеша се па, проговори онако за себе:
– Е, јесу луцкаст народ ови попови и учи-
тељи, Боже мили.
Врбницом се изли исконска белина јутарњег
свитања зоре.”
386
